Anita je osnivač IT kompanije BetterHow, mlada žena, samohrana majka blizanaca i društveno osvešćena i odgovorna osoba. Na svom preduzetničkom putu susretala se sa mnogo poteškoća, ali kao i u većini dobrih priča njena porodica i deca su joj najveća podrška i motivacija.
Kako i kad si započela sa preduzetništvom?
Počela sam da radim kao klinka, sa 16 godina. Tada je bila ona inflacija i prosto, nije bilo vremena za razmišljanje, valjalo je preživeti. Kada sam napunila 18 godina, počela sam da se bavim privatnim biznisom (preprodajom). Onda sam studirala, pa su došli neki drugi poslovi. Početkom 2000. sam radila u jednoj ozbiljnoj svetskoj korporaciji sa sedištem u Beču, na vrlo ozbiljnoj poziciji. U toj kompaniji sam dobila svu pomoć da izgradim sebe u poslovnom smislu. Često smo imali edukacije, vrednovalo se samostalno donošenje odluka, kao i širenje poslovne mreže na tržištu. Posle nekoliko godina shvatila sam da bi trebalo da krenem dalje, sa nečim svojim. Familija i prijatelji su mi govorili da niko ne daje otkaz na takvoj poziciji zarad preduzetništva. Ti negativni komentari su mi bili vetar u leđa. I tako sam otvorila svoju prvu firmu.
Na tom putu na kakve si sve poteškoće nailazila?
Imala sam uspone i padove, uostalom kao i svi. Prvo je trebalo pozicionirati se na tržištu, razviti proizvod. Moj najveći poslovni slom se desio kada smo se bivši suprug i ja razveli. Tada sam ostala sama, bez posle, sa bebama blizancima, bez ikakve podrške i razumevanja okoline. Nisam mogla da dođem sebi, ali nema čovek luksuz da ništa ne čini, mora dalje, zbog dece i sebe. Skupila sam sve komade dostojanstva, udahnula duboko i krenula dalje sama. Imala sam i dva propala partnerstva u biznisu nakon ovog sloma i odgovorno tvrdim da se to desilo, ne zato što se nismo poznavali, već zato što nismo jasno definisali ciljeve zajedničke firme na papiru, ugovorom. Nakon te dve firme u kojima sam bila co-founder, solirala sam, ali kako duboko verujem da čovek ne može ništa sam, već je trik u udruživanju opet sam ušla u partnerstvo. Ovaj put to je sa najboljim drugarom, jasno definisano. Takođe, imam i široku mrežu saradnika i nastupamo timski. Kao tim nastupamo na tržištu, a od skoro smo i senior konsultanti pri EBRDu.
Čime se danas konkretno baviš u svojoj firmi?
Moj biznis ima tri segmenta poslovanja: IT (software), marketing i proizvodnju. IT je moja velika ljubav, još iz detinjstva. Međutim, moj usud je marketing. Tako da sam u sva tri segmenta poslovanja maksimalno angažovana u marketingu, a kodovima se bavim u retkim slobodnim trenucima. Poizvodnja je nešto čemu sam ceo život težila. Već 20 godina držim pro bono edukacije ranjivim grupama. Edukujem ih o samozapošljavanju i marketingu; kako da ni od čega naprave nešto. Čvrsto verujem da je dužnost svakog pojedinca da učini nešto, da poboljša sredinu u kojoj živi, da da nešto od sebe.
Koja je tačno tvoja uloga u njoj?
Ja sam osnivač ili moderno rečeno founder. Često se ljudi zapitaju kako postižem sve? I poslovne i roditeljske aktivnosti, a umem sa drugarima i u kafanu da izađem. Stvar je u poverenju. Imam zaista sjajan tim ljudi oko sebe sa kojima sarađujem i družim se i ne bojim se, kao što se boji većina preduzetnika, da im prepustim da se bave svojim sektorima u okviru biznisa. Jasno mi je da ne mogu sve sama, ali da su i neki stručniji od mene u nekim oblastima.
Šta misliš o položaju žena u biznisu danas?
Mislim da su žene nekako skrajnute. Iako svakodnevno u medijima imamo pozitivne primere iz prakse, iz mog iskustva, stanje na terenu je mnogo drugačije. Ženama fali podrška. Žene se retko odlučuju da postanu preduzetnice. Na papiru imamo solidan broj preduzetnica. U praksi, mnoge firme se fiktivno samo vode na žene iz različitih razloga. Društvu je normalno da žena bude kasirka, profesorka, sekretarica, novinarka; ali nije da bude automehaničarka, na primer.
Sa kojim se izazovi sve susrećeš na preduzetničkom putu?
Kao i svi preduzetnici, susrećem se sa različitim izazovima. Neki su pozitivni, neki baš i ne. No, kako sam osoba koja se trudi da ne kukumavči previše, fokusiram se na pozitivne stvari u poslu i životu. Tokom prošle godine moja firma je primljena u holandsko-srpsku privrednu asocijaciju. Zbog toga sam oduševljena. Prvo, zato što je to asocijacija zatvorenog tipa, koja okuplja holandske firme na domaćem tržištu. Pozvana sam u nju zato što su me moji holandski poslovni partneri preporučili. Kada pogledam ko je sve član pored mene (Cordeel, Heineken, Kupujem prodajem, CompaniesConnected…) vrlo sam ponosna na svoje poslovno dostignuće. To mi je ujedno i vetar u leđa.
Da li ti kao žena imaš isti tretman u kompaniji kao i kolege na istom položaju?
S obzirom na to da sam osnivač, imam svu moć odlučivanja, tako da bih rekla da je moj tretman OK. Ono što želim da podvučem je to da, iako imam svu moć da donesem samostalno neku krucijalnu odluku za dalji razvoj firme, to nikad nisam uradila bez prethodnog konsultovanja sa saradnicima.
Šta ti misliš o ženskom preduzetništvu?
Mislim da bi ga trebalo još više podsticati. Prosto, takva je klima i u društvu. Nekako su uloge rodno raspoređene i ‘nije normalno’ da žena bude preduzetnica. Zaboga, kako će biti dobra majka ili šta li će joj to u životu!?
Da li je potrebno naglašavati razlku između ženskog preduzetništva i preduzetništva uopšte i zašto?
Da. Ženama je potrebno više snage i više napora da uđu u privatni biznis i razviju ga, da opstanu na tržištu. Na preduzetničkom putu se sreću sa vrlo ozbiljnim i raznolikim preprekama. Zato i treba naglašavati tu razliku.
Koji bi bio tvoj predlog za unapređenje položaja žena u biznisu?
Iskreno verujem da je rešenje u edukaciji i mentorskom radu.