Pre dva dana je u Novom Sadu, u Kulturnoj stanici „Svilara“, održana je druga po redu „Dare to be original“ konferencija u organizaciji časopisa „Original“ i Novak Đoković fondacije. Ne moram da vam pričam o organizaciji, koja je bila vrhunska, niti o programu, koji je bio pomalo i velik za jedan dan. Predavanja su se odvijala u tri sale istovremeno i za nas željne znanja to je bilo frustrirajuće, želeli biste na sve strane, a samo jedno telo i jedna glava na raspolaganju!
Ipak od bogatog i kvalitetnog programa morala sam da napravim izbor i moj prvi predavač za taj dan je bio Julian Lukaszewic, stručnjak za biznis dizajn. To je oblast o kojoj se u poslednje vreme veoma mnogo govori. Najjednostavnije rečeno stručnjaci koji se bave ovom oblašću traže načine da do istog cilja dođu na različite načine.
Jedna od stvari koje je Julian rekao je za mene bila veoma otrežnjujuća, u današnje vreme konkurencija vam nisu samo ljudi iz vaše branše nego svi! Uz ovu tvrdnju je dao primer Apple-a koji je kao poznata softverska kompanija od nedavno svoje polje delovanja proširila na bankarstvo. Krajnjem korisniku nije bitno da li će imati račun u nekoj već etabliranoj banci ili će ga otvoriti kod Appla, bitan je nivo i kvalitet usluge, kaže Julian.
Ono što je bitno kod inovacije nije ona sama po svaku cenu, već to da je korisna, tek tada pričamo o pravoj stvari, uspešnoj inovaciji. Zato je prethodno potrebno dobro ispitati tržište. Mladim stručnjacima je dao savet da je kod promene karijere (on je u prethodnih 10 godina promenio 7 kompanija) bitnije steći „soft skills“ (kombinacija više veština, socijalnih, komunikacijskih, interpersonalnih, karakternih crta, sposobnosti adaptacije, rada pod stresom, multitaskinga, selfprezentacija, emocionalna inteligencija) od „hard skills“ (akademske kompetencije), u tom slučaju je manje bitno da li radite u kompaniji koja prodaje naftu ili u nekom start up-u, u oba slučaja ćete biti jednako uspešni.
Drugo predavanje je bio panel na kome su učestvovali: Sonja Dakić, Karolina Herbut, Dušan Kovačević, Igor Arih i generalni direktor kompanije Vodavoda, Vojin Đorđević. Svako od njih je analizirao iz svogu ugla i iskustva jedan sastojak uspešnog biznisa. Na početku svake priče stoji ideja i strast koju ona izaziva kod njenog tvorca. Nakon toga ideja se pokreće. Za njeno pokretanje i održavanje neophodne su finansije. Veoma bitna stavka je predstavljanje ideje/proizvoda i način na koji komuniciramo sa publikom. I poslednji i po meni najbitniji sastojak, originalnost.
Jedna rečenica koju je izrekao Igor Arih, izrečena mnogo puta i u različitim kontekstima, ostavila je na mene najjači utisak i samo me još jednom podsetila šta je to najbitinije prilikom prodaje usluge i proizvoda. „Umesto, kad pričate sa klijentom, da stalno govorite mi, mi, mi, pričajte im vi, vi vi! Npr. Naš auto je … sa našim autom ćete vi moći…“.
Nakon tog panela sam otišla na predavanju Igora Ariha, poznatog marketinškog stručnjaka iz Slovenije. To je za mene bilo jedno od boljih predavanja koje sam čula u poslednje vreme. Puno praktičnih i iskustvenih primera. Igor je pričao o dinamičkoj komunikaciji u marketingu. Objasnio zašto je bolje da marketin cilja na jednog korisnika da bi dostigao sto, umesto da cilja na sto da bi došao do jednog. Podsetio nas je da su u marketingu najvažnija dva principa, sve je poruka i što ne koristi šteti.
Za kraj dana prisustvovala sam interaktivnom predavanju sa mladom i elokventnom menadžerkom finskog start up-a „Wolt“, Kristinom Radovanović, koja je na interesantan način i sa svežim pristupom problematici, svojstvenom za generaciju milenijalaca ispričala svoje iskustvo pri zapošljavanju i kroz radionicu nam to još više približila. Utisak tog predavanja je njena rečenica da se moramo izlagati prilikama, da ne možemo čekati da se one same stvore dok sedimo u svojoj sobi.
Više puta je tokom ovih predavanja spomenuto mentorstvo i njegov značaj u budućnosti i sa ovom konstatacijom se potpuno slažem. Uverena sam da je konferencija bila više nego korisna za sve one koji su joj prisustvovali, mnogo mladih ljudi, mnogo onih koji su u potpunosti promenili sferu interesovanja i rada u odnosu na osnovno obrazovanje. Sve to pruža nadu i ohrabrenje da nije sve izgubljeno ako se ne pronađete posle fakulteta u tom zanimanje, već da je to samo prvi stepenik na vašem putu ka profesionalnim visinama. I ko zna, samo je nebo granica?!