Kada govorimo o primerima dobre prakse i ženama za primer, Mia Bajin je baš to. Nećete je čuti na konferencijama ili mnogo čitati o njoj, jer bira sa kim razgovara o svojoj karijeri. Baš zato smo joj izuzetno zahvalne što je izdvojila vreme za Preduzetnice.rs i što je sa našim čitateljkama i čitaocima podelila svoju preduzetničku priču.
Mia je prve korake u biznisu napravila već sa 18. godina, u muzici i to na američkoj sceni. Na pitanje šta tačno radi u muzici, odgovara – SVE! Jer zaista radi sve – od marketinga, PR-a, preko distribucije do produkcije i sl. Međutim, ova mlada i uspešna žena se ne bavi samo muzičkom industrijom, već nam je približila ideju američkog fudbala. Bila je potpredsednica kluba NS Dukes, a osnovala je Vojvotkinje – prvi klub američkog fudbala za žene na Balkanu. Mia je bila glavna osoba za medijski departman evropskog ogranka Svetske federacije američkog fudbala, te nakon toga prešla u Centralno evropsku ligu – CEFL.
A, ako ste mislili da je to sve čime se Mia bavi, prevarili ste se. Ona stoji i iza projekata za proizvodnju sportskih uniformi, te vodi evropski medijski sajt za američki fudbal. A, kaže da joj je omiljeni deo posla organizacija i posebno ističe dogašđaje: Under Armour kamp sa NFL trenerima u Novom Sadu, Medijski turnir, Turnir bitka za bebe i sl.
Ovo je prvi put da na portalu predstavljamo jednu poslovnu ženu koja je napravila istorijske korake u bilo čemu. Naime, Mia je osnovala prvi klub američkog fudbala za žene, i to ne samo u Srbiji već na Balkanu.
“Američki fudbal u Srbiji je prisutan 15-ak godina! Iako je poprilično mlad sport kod nas se izuzetno brzo razvijao. Naši momci su poznati u Evropi kao odlične atlete, a neki od domaćih klubova, osim u domaćoj, takmiče se i u evropskim ligama. Naravno, imamo i reprezentaciju koja postiže odlične rezultate! Možda još nismo prvaci Evrope u američkom fudbalu, ali nema razloga da u budućnosti ne osvojimo stari kontinent i u ovom sportu.”, objašnjava naša sagovornica.
Osvrnuvši se na same početke svoje karijere u američkom fudbalu, Mia kaže da je za ovaj sport saznala možda nedelju dana pre nego što je i ušla u isti:
“Nekako u svemu se nađem sasvim slučajno i onda kad sam već tu pomislim – hajde da vidimo šta može da se uradi. Tako je počela i sportska ova priča, sasvim slučajno sam se zatekla u klubu američkog fudbala za momke – Novi Sad Dukes i ubrzo postala potpredsednica kluba. Osnivanje ženskog kluba je došlo nekako prirodno, jer zašto i devojke ne bi mogle da se nađu na terenu, s obzirom da devojke u Evropi uveliko već igraju i tackle football (američki fudbal pod opremom) i flag football (bezkontaktna verzija, bez opreme). Na Balkanu u tom momentu nije bilo ženskih timova, te smo odlučili da je sasvim u redu da Novi Sad bude prvi. Klub je bio osnovan pod imenom “Vojvotkinje”, što je bilo i logično, s obzirom da su muške kolege – “Vojvode”. “
Mia trenutno nije aktivna u novosadskim klubovima, Na obe pozicije je dala ostavku. Kaže da je to sport koji zahteva ogroman entuzijazam i odricanje, te vremenom jednostavno dođe i do zasićenja. Nedostaju joj stres, radovanje i nerviranje – ali, smatra da ako ne možete nečemu da se posvetite onako kako treba, bolje je da se povučete, bar na neko vreme.
“Nakon ostavki, dobila sam poziv da se priključim evropskom ogranku Svetske federacije američkog fudbala na poziciji Head of Media Department, i nakon “IFAF Europe” sam prešla u CEFL – Central European Football League – gde sam trenutno.”, zaključuje naša sagovornica.
Najveći izazov na putu popularizacije američkog fudbala kod nas je bilo to kako američki fudbal približiti ljudima. Nešto što deluje kao puko (s)udaranje na terenu od 100 jardi je zapravo jedan izuzetno kompleksan sport, gde svi igrači moraju da dišu kao jedan, a taktika je na nivou šaha.
” Uh! Kad god bi spomenuli američki fudbal, povratna informacija bi bila – Ragbi?! Mnogo smo radili na marketingu oba kluba. Najbolje je prolazio neposredni marketing i direktna interakcija sa ljudima. Ogromna zahvalnost i tebi i tvojim kolegama, uvek ste imali razumevanja za nas – TV, radio i novine/portali. Uvek smo se šalili unutar kluba da je teže naterati sportistu da da izjavu, nego dobiti termin na televiziji. Šalu na stranu, najveći izazov su sponzori, kao i u skoro svakom drugom sportu. Često smo morali da organizujemo štapom i kanapom, ali valjda tu i jeste ta čar, gde svi moraju nešto da urade da bi sve iole funkcionisalo.”, priča Mia.
Kao što smo na početku i rekli Mia je svoje prve preduzetničke korake načinila u muzici, gde se sa svega 18 godina našla, kako kaže, sasvim slučajno.
“Sve je počelo sa Wu Tang, koji su mi pružili šansu da učim, gde me je nakon toga preuzeo čovek koji je u tom žanru od samih početaka, i postao mi mentor. Naučio me je svemu – od papirologije preko procesa booking-a, do svega potrebnog za izbacivanje projekta na tržište.
I dalje mi je jedan od najupečatljivijih momenata odlazak u Pariz, u momentu kad radimo na izdavanju projekta koji su radili Akon i jedan DJ za evropsko tržište. Nisam neko ko lako bude “star struck”, ali odlazak u studio gde su neki od najpoznatijih ljudi u hip-hopu snimali bio
je neopisiv osećaj. Onaj osećaj kad znate da ste sebe apsolutno pronašli u tome šta radite.“
Mnogi preduzetnici strepe od internacionalnog tržišta i od toga kako da svoje proizvode i usluge plasiraju na ovom tržištu, međutim, naša sagovornica je od samog starta bila okrenuta svetskom tržištu i projektima. Mia priča koliko su nam moderne tehnologije i internet približili svet, ali i nas svetu, te sa kakvim se sve izazovima suočavala:
“Prvi i najveći izazov u samom početku je bila internet konekcija. Sjajno vreme konektovanja na internet preko dial up-a. Toliko je bilo naporno, da smo na kraju DHL-om slali diskove. Kasnije, kad smo konačno dobili i normalniji internet, najveći izazov je bio – samo da ne nestane net-a. Desilo se da mi, dok sam bila predavač na muzičkom online seminaru pred par hiljada ljudi, pukne internet. Sreća, organizatoru sam unapred poslala svoje beleške, pa su mogli da me odmene dok se nisam konektovala nazad.
Sledeći izazov je bila lokacija. Zašto bi uopšte neko pristao da radi sa nekim ko nije ni na istom kontinentu kao vi – danas to nije problem, ali do pre samo par godina, to je bio itekako velik problem. Zato sam morala da radim i po 16 sati dnevno. Lokacija pre 10-15 godina je povlačila i gomilu propuštenih prilika. Neke od meni najvećih propuštenih prilika su bile kad sam bila sudija za tadašnje Native American Music Awards, gde je jedan od sudija bio i Jay Z-ev producent. To su mesta gde pravite kontakte za neko dalje napredovanje. Nažalost, kako je tad išlo sa vizama, bilo mi je dozvoljeno da dam svoje glasove online, što naravno nije to-to.”
Mia kaže da je imala ludačku sreću da u samom startu dobije ogromnu pomoć i vetar u leđa od zaista uspešnih imena u industriji, ali da to ne bi značilo ništa da nije radila tri puta više nego neko ko je tamo, na licu mesta i fizički prisutan.
Koliko je svestranost i upornost važna na preduzetničkom putu, pokazuje i primer naše sagovornice. Od nekih univerzalnih saveta za uspeh u preduzetničkim vodana, ona izdvaja sledeće:
“Mislim da je najbitnije izaći iz svoje zone komfora. Jednostavno, sve zavisi od toga koliko brzo se snalazite. Verujem da su svestranost i otvorenost zapravo i suština. Ego nam je najgori neprijatelj, i, činjenica je da će uvek postojati neko ko zna bolje i više od nas. Mentor mi je jednom rekao: “Pogledaj preko ramena i vidi šta si sve do sada uradila i postigla. Tako ćeš naučiti da razlikuješ svoje jake i slabe tačke.”Onog momenta kad postanemo svesni sebe i svojih realnih mogućnosti – tad i vaš biznis može da raste i napreduje. “
Mia smatra da bi manji biznisi, bez obzira na to da li se bave istim poslom ili ne, trebalo da budu u komunikaciji i kontaktu. Te da je razmena informacija ključna za napredovanje, kao i edukacija klijenata.
“Navešću najskoriji primer, pomažemo novosadskom nargila laundžu Holy Pipe u vođenju društvenih mreža i plaćena reklama na društvenim mrežama je zabranjena, jer se nargila vodi pod duvanskim proizvodima. Kompanija iz Amerike sa istim problemom je bez oklevanja sa nama podelila svoja iskustva i šta oni sve rade da prevaziđu taj problem. Praktično su nam dali svoj marketing plan, korak po korak, u slučaju da mi možemo nešto odatle da iskoristimo ovde. “
Osim toga, ističe i udruživanje zarad nekog višeg cilja i opšteg dobra. Jer, zajedničkim delovanjem u određenim sferama se može mnogo više toga uraditi i postići.
Gradeći sopstvenu poslovnu priču i Mia Bajin se, kao i sve mi ostale, susretala sa određenim izazovima. Jedini koji želi da istakne je – potcenjivanje:
“Potcenjivanje je zapravo odlična stvar, ali kad ne radite za nekog drugog. Bez obzira na to što se toliko radi na podizanju svesti i dalje živimo negde gde se žene poprlično potcenjuju. Nije ni mene to zaobišlo, ali kao što rekoh, to uopšte nije loša stvar. U početku ume da bude frustrirajuće, ali, kasnije – samo pustite da vaš rad govori umesto vas.”
Naša sagovornica ističe da je sam proces od ideje do njene realizacije u biznis, nešto što ženama generalno leži. Te, da je svaka dodatna podrška dobrodošla, ali isto tako, ukoliko žena odluči da započne svoj biznis – ona će to i uraditi, sa podrškom ili bez nje. Mia kaže da bi, možda, dodatno pomoglo stvaranje neke vrste baze preduzeća koje su osnovale žene, posebno malih biznisa.
“Ono što vi radite na Preduzetnice.rs je upravo suva suština onoga što unapređuje položaj žena u sferi preduzetništva. Pored motivacije, ubrzavate proces snalaženja i “plivanja” kroz silnu birokratiju i FT1P sa konkretnim informacijama. Preduzetništvo bi bilo mnogo lepše kad bi se pojednostavila upravo ta silna papirologija. I, ne sumnjam da bi onda i mnogo više žena ulazilo u sferu preduzetništva.”
Kada je reč o planovima za budućnost i širenju poslovanja, Mia je spremna da prigrli sve ono što se sasvim slučajno dogodi i kaže:
“Ulazimo u vode vođenja društvenih mreža domaćih firmi, onlajn reklamiranja, kao i ceo paket brendiranja, ali, onako kako se radi u inostranstvu. Generalno planove za budućnost ne pravim, jer onaj momenat “sasvim slučajno” mi je iznova i iznova pokazao da se ne isplati praviti planove za neki duži period. Neki bi rekli da je to recept za propast, ali, postoje slučajevi gde to funkcioniše.”
Kao što je i sama Mia, njena poruka za sve žene na početku poslovanja ili one koje se još nisu odlučile na ovaj korak je jasna, temeljna, direktna i odvažna:
“Nemojte se fokusirati na previše različitih projekata, počnite sa jednim. Rastite kako vaš posao raste, korak po korak. Tek kad osetite da ste postigle ono što ste sebi zacrtale – praktično ste spremne da se igrate sa biznisom generalno, i ulazite u nove vode poslovanja.
Eksperimentišite. Izađite iz svoje zone udobnosti. Ne plašite se problema koji su pred vama – jer, ti si ipak ŽENA! Programirana si da stvaraš, ali isto tako i da rešavaš probleme!
Nemojte se okružiti ljudima koji će vam samo klimati glavom. I, nemojte se obeshrabriti kad udarite u zid. Put ka uspehu nije lak, ali zapamtite – vi gradite nešto za sebe (i svoju porodicu).
Nemojte se plašiti da odustanete od nečega ako je osuđeno na propast! Plus, uvek možete otići na YouTube i poslušati neke od govora Barbare Corcoran. Ozbiljna sam!”