Znate one ilustracije u kojima su na startnoj poziciji muškarac na jednoj traci, a na drugoj žena sa svim preprekama raširenog veša, skuvanog ručka, okova oko zgloba nove i preponama rodne uloge koju obavlja u smislu neplaćenog kućnog posla?

Znate li da je u obrazovnom sistemu više upisanih studentkinja na I godinu fakulteta, više doktorantkinja, ali na mestima odlučivanja ih nema? U međuvremenu se dese: život, porodica, roditeljstvo, balans privatnog i profesionalnog života…

Sve je nekoliko puta teže kada su u pitanju manje atraktivna polja interesovanja – kao što je na primer sajber bezbednost. Evropa je kontinent gde u oblasti sajber bezbednosti ima svega 7% žena koje rade. Što zbog stereotipa kroz školovanje, što zbog predrasude da je to tipično „muški posao“, oko 56% ispitanika koji su preko društvenih medija učestvovali u istraživanju koji je sproveo „Insecurity Europe magazin“ – odgovorili su da ne postoji dovoljan broj žena u industrijama kao što je informaciona bezbednost.

Ovo ostavlja prostora da se pronađu pozitivni modeli koji bi pomogli podizanju vidljivosti žena u oblastima koje su tipično „muške“ i načine revolucionarne korake u popularizaciji obe teme – bezbednost na internetu i uloga žena u ovoj sferi.

U istom istraživanju je navedeno da čak 63% ispitanika smatra kako nema dovoljno smernica i podrške za žene koje žele karijeru u sferi internet bezbednosti. Prema istraživanju „Cybersecurity Ventures“, postoji bojazan da će do 2021. godine biti nepopunjeno 3,5 miliona radnih mesta, što je prostor za žene koje ova tema zanima i koje se u oblasti informatičkih tehnologija školuju. Što znači, treba početi od početka – prilagoditi nastavni program i motivisati buduće studentkinje da informacione tehnologije budu na vrhu liste prioriteta kada je upisivanje željenog fakulteta u pitanju. Na primeru samo Velike Britanije, može se videti da svega 7% devojaka studira ove studijske programe, dok žene čine oko 20% radne snage u oblasti internet bezbednosti, što je projekcija do kraja 2019. godine.

Jedan od saveta iz ovog teksta je umrežavanje žena i formiranje strukovnih organizacija koje mogu poslužiti razmeni informacija, veština i znanja, sprečiti iste ili slične greške u radu i – uostalom, što i ne bi: podići vidljivost žena u oblasti koja se smatrala tipično „muškom“.

Uvrežen je stav da žene imaju manje mogućnosti za pozicionisanje u informacionoj i sajber bezbednosti po mišljenju 61% ispitanika koji su odgovorili na pitanja „Insecurity Europe magazin“ istraživanja. Ulažući u obrazovanje, gradeći karijeru u ovoj oblasti, žene imaju više šansi i za pozicioniranje na mestima odlučivanja. Nekoliko koraka u tom smeru je neophodno kako bi se postigla veća zastupljenost žena u ovoj oblasti:

  • Informisanje u ranim fazama – razmena informacija i popunjavanje pozicija manje zastupljenim grupama jedan je od načina da bezbednost u informacionim sistemima postane interesantna.
  • Obrazovanje – mere afirmativne akcije kada je u pitanju upisivanje na fakultete informacionih tehnologija, sajber bezbednosti i zaštite informaciono – komunikacionih sistema za devojke i žene (popularne „kvote) prilikom upisa.
  • Ljudski resursi – saradnja sa ovim sektorom u kompanijama može biti značajna jer postoji senzibilitet za selekciju, prepoznavanje potencijala i može se komunicirati veće učešće žena u sektorima internet bezbednosti kao prioritet prilikom selekcije i saradnje.
  • Mentorstvo – stara poslovica „Niko se nije naučen rodio“ možda najviše važi u ovom slučaju. Ohrabrivanje i učenje kroz praksu devojaka i žena kada je u pitanju zaštita IKT sistema može biti najviše efikasan način da se stimuliše njihovo veće učešće u ovoj oblasti. Razmena informacija, odgovori na pitanja i dileme kroz rad, mogu uštedeti na vremenu i novcu koju traži formalna obuka i adekvatna količina radnog staža…
  • Politika poslovanja – stimulansi u toku radnog vremena kao što su „family friendly“ pristup, rad od kuće ili skraćeno radno vreme, mogu poslati signal posvećenosti kompanije porodici. Takođe, značajnu ulogu igra sistem nagrada koje mogu biti organizovane unutar kompanije (prethodna stavka „Ljudski resursi“) ili kontinuirano (ne)formalno obrazovanje zaposlenih u oblastima koja se tiču njihovog posla (edukacije, seminari, konferencije…)

Na samom kraju, važno je zapamtiti da dalje ulaganje u obrazovanje i pozicionirajući se u domenu sajber bezbednosti, devojke i žene mogu ostvariti veliki uticaj na industriju. Ista ta industrija mora kao prioritet sebi postaviti privlačenje dovoljno pozitivnih primera koji će održati interesovanje žena kao potencijalne radne snage. Fokus mora ostati na motivaciji, kako bi došlo do veće konkurentnosti i zainteresovanosti žena za mesta u okviru internet i sajber bezbednosti.

Autorka teksta:


Ana Pataki Živi i radi u Novom Sadu, završila osnovne i master studije sociologije na Filozofskom fakultetu. Zanimaju je teme digitalnog marketinga, ženskog preduzetništva i rodne ravnopravnosti. U stalnoj borbi protiv “vetrenjača”…

Ana Pataki

Živi i radi u Novom Sadu, završila osnovne i master studije sociologije na Filozofskom fakultetu. Zanimaju je teme digitalnog marketinga, ženskog preduzetništva i rodne ravnopravnosti. U stalnoj borbi protiv “vetrenjača”.

Comments

  1. Ono sto mi je bilo zanimljivo je da je bilo jedno pitanje, za koje se ne secam tacno kako je glasilo, ali je islo u smeru toga da navedem probleme sa kojima se susrecem kao zena preduzetnik. Kada sam procitala to pitanje, shvatila sam da ce biti bas fokus na onome sto je specificno za zene. Koliko sam upucena, sada je zensko preduzetnistvo i moderno, ali je, svakako, lepo sto p ostoje fondovi i investicije namenjene bas zenama preduzetnicama . Branka: Prvi utisci su mi, zapravo, bili vezani za samo putovanje, jer smo svi putovali zajedno. Swiss Contact je odlucio da bi svi (iz Srbije) trebalo da budemo na jednom mestu. Ipak, nisam imala prevelika ocekivanja. U avion sam sela pored devojke koja je osnivac Nove Iskre, hub-a Nane Radenkovic, koja je bila u ulozi mentora. Vec tu me je iznenadilo sto sam pocela da ucim! Prva lekcija je bila da sam videla da ljudi imaju probleme slicne mojim. Iako se ne bavimo istom delatnoscu, imale smo iste probleme. Zanimljivo je bilo cuti kako je Nana te probleme resila. Licno, mozda ne mogu da primenim takvo resenje, ali sam naucila u kom smeru bi trebalo razmisljati. I onda sam pomislila: “Ako je ovo to, vec je vredno!” Takode, Biljana Stefanovic je bila odlicna mentorka.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *