Prema podacima Evropskog zavoda za statistiku (EUROSTAT), oko 1,3 miliona je studiralo informaciono – komunikacione tehnologije na teritoriji Evropske unije u 2018. godini. Od ukupnog broja, devojke čine svega 17% studenata koji su upisani. 

Među članicama Evropske unije, devojke studiraju informacione tehnologije u Belgiji na visokom trećem mestu (37%), zatim u Estoniji (36%), Bugarskoj, Danskoj i Rumuniji (32%), Grčkoj i Švedskoj (u obe oko 30%). Sa druge strane, studentkinje u IT sektoru su zastupljene manje od 10 posto u nekim od zemalja kao što su: Nizozemska (8%) i Luksemburg (9%). 

Ipak, dobra vest je da žena ima u većem procentu na višem nivou studiranja, jer je skoro polovina studentkinja na doktorskim studijama u na primer Estoniji (47%), dok je prati Hrvatska sa 43% za sticanje zvanja doktora nauka. 

Učešće na tržištu rada – sužen prostor

U Srbiji podaci iz 2018. godine odgovaraju podacima koje je objavio EUROSTAT, budući da je daleko veće učešće muškaraca u oblasti digitalnih tehnologija na tržištu rada. Srbija je u oblasti digitalnih tehnologija u samom vrhu po broju frilensera, u svetu per capita, u odnosu na ukupnu radnu snagu. Centar za istraživanje javnih politika iz 2018. godine je ukazao da su muškarci prisutniji na digitalnim platformama od žena, kada su u pitanju demografski i društveno – ekonomski profili radnika u oblasti digitalnih tehnologija. Ženama su više odgovarali poslovi birotehničkih usluga, unosu podataka, pisanju (copyright, community management) i prevođenju. 

Zbog svega napred navedenog, postoje mehanizmi koji podstiču i neguju žensko preduzetništvo, posebno u oblasti digitalnog marketinga. Uvid u ključne strategije je pokazao da se preduzetništvo žena prepoznato za ostvarivanje rodne ravnopravnosti u ekonomskog učešća, pre nego što je prepoznato kao sredstvo ekonomskog razvoja. 

Kod preduzetništva žena u oblasti digitalnih tehnologija, motivi za prevazilaženje nedostataka tradicionalnog tržišta rada nisu primarno ekonomske prirode, već se tiču ostvarivanja boljih šansi u profesionalnom smislu, najčešće usklađivanja rada i roditeljstva, kao i dostojanstvenog radnog okruženja. Kod žena značajnu ulogu ima aktivan pristup uspostavljanju preduzetničkih radnji u digitalnom okruženju, ukazujući da su ženama svojstvene „šanse za preduzetništvo“.

Rodne razlike se ogledaju u tome što žene usavršavaju veštine kroz kurseve i seminare, dok su muškarci skloniji praćenju literature kao doprinosa usavršavanju. 

Ova javna politika je ponudila preporuke koje se tiču unapređenja učešća žena na tržištu rada kada su u pitanju preduzetnice u oblasti digitalnih tehnologija, sa svim manjkavostima kao što je razlika u primanjima i prednosti kao što su specifičnosti prirode posla kojima se pre bave žene, nego muškarci (mala i srednja preduzeća, uslužne delatnosti, koji zapošljavaju mali broj zaposlenih…) 

U dodatno otežanoj situaciji nalaze se žene iz ruralnih područja, budući da one u urbanim sredinama imaju prednosti infrastrukture koja podržava inicijativu i dozvoljava realizaciju aktivnosti predviđenih planovima. Ipak, žene u nešto manjim sredinama imaju posebnu vrstu izazova kada su u pitanju prevazilaženje patrijahalnog obrasca, uz praktične razloge kao što su slabiji signal internet provajdera, veća udaljenost od kupaca/korisnika usluga… 

Vetar u jedra – najbolja usluga preduzetništvu žena 

U tom smislu, od najvećeg značaja može biti upravo podsticanje devojčica i žena kako bi se prevazišla statistika i žene ohrabrile za sticanje digitalnih znanja i veština. Na ovaj način, omogućeno je njihovo ravnopravno učešće u digitalnom preduzetničkom društvu. Postalo je jasno koliko digitalne tehnologije mogu doprineti sposobnosti žena da učestvuju na tržištu rada, započeti preduzetničke poduhvate, učestvovati u poboljšanju ekonomske situacije, kako svoje porodice, tako i šire društvene zajednice. 

Razmena iskustva, mentorstvo i uspešan razvoj preduzetničkog iskustva jača sve domene, kao i različiti vidovi podrške. Veliku podršku razvoju ideja mogu dati upravo ostvareni preduzetnički poduhvati žena iz lokalne zajednice, pa je potrebno prepoznavanje i uključenost u početničke faze razvoja sistema. U nešto manjim, ruralnim sredinama, važno je prepoznati važne žene preduzetnice koje mogu pomoći u osnaživanju drugih ideja na čijem su čelu žene, kao i motivaciji da se razviju nove ideje. Na ovaj način, na najbolji način se osnažuje lokalni sistem start – up(ova).  

Ana Pataki

Živi i radi u Novom Sadu, završila osnovne i master studije sociologije na Filozofskom fakultetu. Zanimaju je teme digitalnog marketinga, ženskog preduzetništva i rodne ravnopravnosti. U stalnoj borbi protiv "vetrenjača".

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *